Prvo sam mislila, da li je moguće da posle svih napinjanja da se dijamant našeg nacionalnog marketinškog karaktera izbrusi, opet mašimo, ne temu, tema je odlična, nego način i stil probijanja kvalitetnih proizvoda na svetsko tržište. Na sav glas, agresivno, bez plana, bez sistema, bez početka i kraja, tras, svima u lice mangulicu i to je to. Onda sam pomislila da se u pozadini tog marketinškog poduhvata misli Ako ne znate šta je mangulica, i ne treba da znate. To je stari dobri recept neznalica ili prosto lenjivaca koji bi jeli čvarke od mangulice svaki dan, ali ih mrzi da objasne ljudima i to dobro naplate.
Na svetskom gastronomskom tržistu polako, ali sigurno postaje prilično dosadno. Sve je isprobano, sve je manje ili više dostupno, pa se najhrabriji izdvajaju time što se ne libe da probaju i ono za šta su mislili da baš i nije za jelo. Tako željni novih ukusa i priča o proizvodima, možete misliti kako bi dočekali priču i mangulicu. Samo treba da se ispriča. Neki čak, svesni prednosti koju mogu iskoristiti (da ih ne imenujemo, prepoznaće se sami, nadam se i bar pocrveneti), pokušavaju da poture meso običnih svinja kao meso od mangulice. Ne verujem da će mi ikada biti jasno čemu taj kratkoročni bezvizijski pristup poslu.
Mangulica među svinjama
Mangulica nije obična svinja. Daleko od toga. Lako ćete je prepoznati po kovrdžama u beloj ili crnoj boji koje je štite i od niskih i od visokih temperatura, ili po ušima koje joj padaju tako da prekrivaju predeo oko očiju, pa izgleda kao da se krije ili stidi, ili je svesna svoje posebnosti, pa možda i malo arogantno, bira šta će ispod oka zavredeti njeno interesovanje.
Mangulica je svinja skromnih zahteva, a izuzetno otporna na bolesti i izdržljiva u nepovoljnim klimatskim uslovima. Nastala je ukrštanjem komšijskih svinja, srpskih i mađarskih, rase šumadinka i bakonji i salantor. Njeno meso je visokog kvaliteta, meko, ukusno i prošarano mastima koje, verovali ili ne, imaju samo zdrav holesterol. U stvari, meso mangulice sadrži upola manje holesterola od mesa obične svinje, a veći deo je takozvani dobri holesterol. Borba dobrog i lošeg holesterola u organizmu, završava se, kao u bajkama, pobedom dobrog, što je veoma milozvučna vest za one koji imaju povišene masti u krvi.
Mangulica je svinja koja ne jede mnogo, ali kad jede, voli da joj hrana bude raznovrsna i zato joj najviše prija sloboda kretanja i potraga za žirom hrasta ili bukve ili šta joj se već dopadne u šumi ili zaparloženim njivama i livadama. Tražeći sebi hranu, mangulica rije površinski sloj zemljišta, u stvari ga obrađuje kao pravi pognuti nad zemljom ratar i sprečava širenje žbunja.
Tako dobra, a ugrožena?
Mangulica se nalazi na spisku Centra za očuvanje autohtonih rasa; međutim, u Centru postoji i frapantan podatak da je mangulica kao rasa ugrožena. Danas se u Vojvodini mangulice uzgajaju u Zasavici i Kuzminu kod Sremske Mitrovice, u Kovilju kod Novog Sada, u Kupinovu u opštini Pećinci i u okolini Subotice i Bačke Topole. Ima ih i u užoj Srbiji, od Mačve do Dimitrovgrada, ali to još uvek nije dovoljno za opstanak.
Ovo morate znati!
- Mangulica je izuzetno otporna na stres.
- Mladunci mangulice neodoljivo podsećaju na mladunce divlje svinje.
- Mangulica nosi minđuše na vratu.
- Mangulica ima do 75% manje holesterola nego druge vrste mesa.
- Mangulica kićankom na kuštravom repu upotpunjuje svoj stil.
- Mangulica ima svoj spomenik u Sremskoj Mitrovici.
- Mangulica se kupajući u blatu, iako tako izgleda, ne igra, već reguliše temperaturu i štiti od parazita.
- Mangulica ima duge trepavice baš kao jedna Milica.
- Mangulica je veoma požrtvovana mama koja svoje mladunce agresivno brani.
Foto: Agro Srbija
