U staroj dobroj pesmi se kaže U tom Somboru svega na volju, svega ima to istina… ali nije istina. U tom čuvenom Somboru nema svega, i budimo iskreni ni ne treba da ima svega, ali moglo bi da ima bar proizvoda sa oznakom geografskog porekla, kad ih već ima.
Da pojednostavim, stanje je sledeće: Sombor je divan grad na severozapadu Srbije, ima tunele od drvoreda, ima fakultet za vredne učiteljice, ima veliku kasarnu za pravljenje uspomena za ceo život, ima i oznaku geografskog porekla za sir, ali sira nema… I dok se drugi upinju da dobiju oznaku, daju silne pare, troše ogromnu energiju, dragi Somborci je imaju i za to se ne da dva zrna boba.
Nešto je negde krenulo po zlu
U Somboru, tačnije u Regionalnoj privrednoj komori Sombor, postoji prestižna oznaka geografskog porekla za Somborski sir. Ali, avaj, nema ko da ga pravi. Nije da ne znaju, znaju, ostavile su im bake u amanet jedinstveni recept, nije da nema mleka, ima i kačica… ali, avaj, Somborskog sira nema. A, mogao bi se izvoziti u Evropsku uniju bez carine i u neograničenim količinama, mogao bi proslaviti naše mlekarstvo, ali avaj, ništa od toga. Nadamo se do daljnjeg…
Kako kažu spisi, recept se čuvao kao što zmija čuva noge, a domačica kuće je svoj recept predavala, ne kćerima svojim, jer one odlaze iz porodice, već najstarijoj snaji koja ostaje u kući i koja bi se pokazala dostojnom. Originalni recept je od ovčijeg mleka, ali ovaca sada ima mnogo manje, pa se Somborski pravi i od kravljeg mleka.
Tajna je u kačici
Za Somborski sir vam je potrebno iznad svega kvalitetno NEobrano mleko i drvena kačica od čamovine. Može od 1 ili 2 kilograma, ili veća od 10 do 15 kilograma. Dok jedete i uživate u ukusima sira, ni ne razmišljate o procesu proizvodnje koji nimalo nije jednostavan. Prvo se dodaje voda, pa se pravi gruš, pa se seče, pa se meša, pa se cedi. Onda ide pretpresovanje, pa se opet seku kriške, pa se potapaju u vodu i tek se onda puni kačica, red sira, red soli, dok se kačica ne napuni, to jest ne prepuni i to za trećinu visine kačice. Ako ste mislili da je tu kraj, vi ste samo naivni konzumenti. Kad se kačica prepuni, sledi povijanje zavojem, nežno i polako, kao sa ranjenikom, pa svaka dva dana menjanje zavoja.
Foto: Agronews
Deo ovog sira koji ne može da se obuzda, viri i liči na pečurkin klobuk ili na zaboravljeno kiselo testo koje bi da pobegne iz vanglice i vidi sveta. I Somborski sir bi mogao da vidi sveta, navodno je i video, ali nekada davno…
Svetla prošlost, a budućnost?
Koliko se tajni o ovom siru otkrilo, ne mogu a da ne pomislim koliko još ima onih pravih koje i ne treba da se znaju. Možda se Somborski sir i proizvodi negde u tajnosti, a mi ne znamo. Ali, to nema nikakvog smisla, osim ako se neki novi Al Kapone nije odlučio da svoju sreću nađe u krijumčarenju Somborskog sira. Ko je i kako tražio i dobio oznaku za sir koga nema, i kako je to uopšte moguće? Da li je bilo pa nestalo? Ko je smeo, drznuo se da tako nešto dozvoli, ko je iz neznanja odgovoran…
I dok se ceo svet satire od posla da izmisli nove proizvode koji bi bili dovoljno autentični da zadovolje stalno promenjivo tržište savremenog nezasitog i ponekad kapricioznog kupca, mi imamo takav proizvod. Ali eto, nešto danas, ne želimo da ga pravimo. Možda sutra, ako nam konstelacije budu naklonjene. Možda se seti neko drugi, pa ćemo onda da zapomažemo i pitamo se kako se, zaboga, sami toga nismo setili…
Za one koji pamte imena:
- Prezime: Somborski
- Ime: Sir
- Alijas: punomasni, meki kravlji
- Mesto rođenja: Opština Somborska
Za one koji pamte lik:
- Ten: svetlo-zlatni ili beo
- Presek: nekoliko okaca veličine zrna graška
- Podseća na: veliku pečurku
- Nosi se u: kačici
Za one koji pamte brojke:
- Masti: 45% masti u suvoj materiji
- Voda: min 67% vode u ostatku bez masti
- Kačica: 1kg, 2kg, 10 ili 15kg
- Spljošteni cilindar (šajt): 1-3kg
Za one koji pamte šta su jeli:
- Ukus: prijatno orašast
- Miris: mlečne kiseline i diacetila
- Konzistencija: od meke do mazive
