Za ljubiteljke ribe, kakva sam ja, ne postoji pitanje da li je supa, čorba ili paprikaš. Samo nek je od ribe i nek je dobra, jaka, ljuta, slasna, i samo nek je kotlić pun. Zaista, nije mi bitno da li je sa kostima ili bez, da li je bistra ili mutna, da li ima jedna ili jedanaest vrsta ribe. Kad je pravi majstor napravi i kad je riba prava, onda je sve u redu. Ja je zovem čorba i mirna mi Bačka. Kad mi ljutina i slast napadnu jezik i nepca, kad u nosu osetim miris reke, kad meso ribe meko, gotovo neprimetno, sklizne mi niz grlo, onda sva polemisanja budu suvišna.
Ne, hvala!
Dakle, kad je riblja čorba dobra, meni ne treba ni salata, ni predjelo, ni dezert. Na navaljivanja i nutkanja samo govorim Ne, hvala, ne, hvala… Šta će mi? Samo da mi kvari doživljaj i zauzima mesto u stomaku. Za brižne nutricioniste imam sledeće izbalansirano, da budem terminološki u trendu, obrazloženje. U čorbi imam dovoljno povrća koje može biti salata. Ima vode, to nek bude supica. Ima mesa, to mu dođe glavno jelo, a o dezertu neću ni da govorim, potpuno je izlišan, da mi prekrije ljutkasto rečno zadovoljstvo. `Lebac može. Može i testenina, a može i testenina sa hrskavo prženom slaninicom tek da se razlikujem od običnih.
Svako ima svoju tajnu
U čemu je tajna dobre riblje čorbe? Svi se slažu u dobroj ribi, ali ima tu još mnogo toga. Koje vrste ribe? Koliko vrsta riba? Koliko kilograma ribe na koliko litara vode? Idu li glave po receptu? Ima li recepta uopšte ili iskustvo i date okolnosti diktiraju proces pripreme? Koji začini donose pobedu na takmičenjima tipa Srećan kotlić? Koja, koliko, ljuta, tucana ili mlevena paprika pravi razliku? Koliko dugo se kuva? Da li se kuva ili se krčka? Da li se uopšte i kojom kašikom meša, drvenom ili metalnom, u smeru kazaljke na časovniku ili obrnutim smerom viljuškom? Svi kriju svoje tajne. Tako i treba. Tajne su da se kriju. Samo nek ne kriju svoje čorbe i svi ćemo biti srećni, zadovoljni i siti.