Neobično lepa repa – Begečka šargarepa

  • BLOG
  • 28 February 2018
  • Home
  • BLOG
  • Neobično lepa repa – Begečka šargarepa

U decembru 2017. godine u Novom Sadu bilo je okićeno, bez snega, toplo iznad proseka. Kupljena su četiri vozila za hitnu pomoć. Podeljeni su paketići deci korisnika narodne kuhinje. Promovisana je knjiga Novi Sad – Hronika 1970-990. Otvorene su sedme „Novosadske dečije zimzarije“. Dobrovoljni davaoci krvi iz „Izvornog kluba 100“ bili su na prijemu kod Gradonačelnika. Održan je još jedan humanitarni novogodišnji košarkaški turnir „Košem za drugara“. Otvorena je „Ledena šuma“. Bio je i treći „Novosadski noćni bazar“. Bilo je svega. A bilo je i to da je Novi Sad, pored Futoškog kupusa i Fruškogorskog lipovog meda, dobio treći proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom: Begečku šargarepu. Konačno! Čestitamo!

Begečki povrtari – šargarepari

Predratna, da ne kažem, stara ili vremešna, Opšta zemljoradnička zadruga „Begečki povrtari“ je prva na Balkanu po proizvodnji šargarepe, a ni Evropa joj nije daleko. Za njih, 38 zadrugara, nema granica. Zajedno, oni mogu sve. Zato što su vredni, pametni, fleksibilni. Ne menjaju oni svoj cilj da budu najbolji, već samo načine na koji će to i postati.

Njih 14-oro je orijentisano na proizvodnju specijalne Begečke šargarepe i na ukupnoj površini od 250 hektara godišnje proizvedu oko 12 hiljada tona šargarepe. Impozantno! Oni su zaslužni za to što Srbija više ne uvozi, već izvozi šargarepu čak i u Rusiju. Njihova šargarepa je drugačija i po fizičkim i po hemijskim karakteristikama. Izvanrednog ukusa, mirisa i oblika, ali iznad svega neponovljive boje.

Narandžasta je najsrećnija boja

Iako se zove isto kao i narandža, moja prva asocijacija na narandžasto je šargarepa. Ne možete da je ne primetite. Ne možete da je zaboravite. Ne možete da se ne osvrnete za njom. Veoma je smela, ali i dobitna kombinacija narandžaste i zelene. Begečka šargarepa se bez pardona usuđuje da nosi ovu kombinaciju ponosno i pomalo drsko, jer ona je vitka, a jaka, sočna, a tvrda, prodornog vrha, a oblog kraja. Čak i kada je lišite kontrasta zelenog lišća, ona ne gubi na svojoj upečatljivosti i ubedljivosti.

Begečku šargarepu možete…

Ja Begečku najviše volim da sirovu grickam, kao zeka iz slikovnice: lepo sednem, obujmim je celom šakom i posvetim joj se. Gricnem, a sokovi mi ispune usta. Nastavim da žvaćem, a šećer mi pecka nepca. Onda brže bolje progutam, radujući se sledećem naletu soka. I tako do trećeg zalogaja, kada me zabole vilice i konačno se ubedim da ne moram da žurim, da mi je niko neće oteti, te nastavim da uživam. Čak i kad se odlučim da je izblendiram sa jabukom ili cveklom, ili dinstam za čušpajz ili kuvam za rinflajš, i tada svaki treći ili četvrti kolutić pogrickam u slast.

Na jednoj radionici o kineskoj kuhinji, dok je simpatični, niskog stasa i širokog osmeha koji zatvara oči, kineski šef na urnebesnom srpskom objašnjavao koliko je bitno da li se povrće secka žilijen ili batonet, ili su pak kockice ili kolutići u pitanju, ja sam neuko prevrtala očima i podrugljivo se smeškala. Ipak, radoznalost mi nije dala mira, pa sam prvu šargarepu iskoristila za eksperiment i zaista se uverila da način na koji se presecaju vlakna može da utiče na ukus koji povrće ostavlja u ustima. Ako ste i vi prevrnuli očima ili na sekund poklekli nepoverenju, uzmite Begečku šargarepu i probajte. Nećete verovati koliko smo i kineski šef i ja u pravu.

Za one koji pamte imena:

  • Prezime: Begečka
  • Ime: Šargarepa
  • Mesto rođenja: Begečki atar

Za one koji pamte lik:

  • Ten: riđ
  • Boja lista: smaragdno zelena
  • Stas: i tanak i debeo
  • Dužina ploda: 15-30 cm

Za one koji pamte šta su jeli:

  • Ukus: slatkasto šargarepast
  • Hrskavost: izuzetna
  • Sočnost: obilna
Tags: