Hristos voskrese, radost donese

  • Home
  • BLOG
  • Hristos voskrese, radost donese

Volim hladnoću božićne zime kad mi ne može ništa, jer me toplina rađanja čuva. Volim da se setim kako me baba udešava kao princezu, a kuma mi obavezno, na kapiji, popravi obrve, pa me pošalju da čestitam prvu pričest preko puta sa opominjućim Budi dobra. Za krštenja i danas imam od mame nasleđen svečani i uzvišeni stav. Leđa prava, desna šaka preko leve, brada blago podignuta snagom ponosa, glava tek neprimetno ulevo nagnuta, pogled pravo, ali taman koliko treba sa visine, lice ozbiljno, a duša se veseli novom čedu. Volim i venčanja, tad se ruke dižu i iznad visine ramena, tad se sme i glasnije smejati.

Ali, iznad svega volim Uskrs u neraskidivoj vezi sa bezbrižnošću detinjstva. Volim taj miris, miris proleća kad se prošara mirisom nikad tako ukusnih kuvanih jaja. Volim i verujem u to da kad te tetka uhvati na ljuljašci dok se još nisi zaljuljao i kad ti obavezno crveno ofarbanim jajetom napravi tri kruga po licu, da ćeš biti zdrava i rumena cele godine. Volim novokupljene haljinice, pa se uparadimo, pa pravac crkva da nas svi vide, a usput skidaš svaki trunak prašine sa lakovanih cipelica, a mama te nestrpljivo čeka i, da niko ne vidi, odsečno vuče za ruku. Volim tu svečanu atmosferu, volim tu tugu u petak pre, jer znam da je kratka. Tad volim da ne budem nevaljala. Volim da se osetim sigurno sa svojima i volim da verujem u čuda i radost.

Volim i kad se vratimo iz crkve, pa po dvorištu juriš, prvo malo paziš da se ne isprljaš, a onda te baš briga, samo gutaš vetar, bereš bele rade da odneseš mami dok postavlja najbolji stolnjak uštirkan još prekjuče, a nekome će već kanuti sos od jagnjećeg pečenja. Tad se i šapuće iza šupe ko ove godine ima drveno jaje i prave se planovi kako da se izbegne priznanje da smo izvrnuli saksiju na ogradi. Volim i kad mama baš meni da da zamenim čuvarkuću, to je posebna čast, to je naše Faberžeovo jaje. Dok mi govori samo jednostavno Polako i Pazi, stavlja jaje u sklopljene već vlažne male dlanove, ja čujem poverenje, čujem blagi drhtaj u glasu; ipak je jaje okruglo, može očas posla da se otkotrlja. Čujem i kako mi srce lupa, osećam i svu težinu zadatka na leđima, usporavam korak, čujem kako me svi za stolom gledaju, ne dišem. Kad ga postavim na posebno mesto, tišina se prelomi, svi odahnu i napetost nestane zatvaranjem staklenih vrata vitrine. Kuća je bezbedna zahvaljujući meni!

Volim i kad žilavi, ali uveliko povijenih leđa, deda koji je bez imalo buke i pompe ispoštovao ceo Veliki post, uzme tek malo šunke i jedno jaje, jer valja se, a zna da će ga boleti stomak. Najbližem do sebe da njemu namenjeno pile od mirisnog testa i pazi da mu ne povredi oči od bibera ili suvog grožđa, zavisi koliko je majka bila raspoložena, a za Vaskrs je uvek dobro raspoložena. Bez izuzetka. Zato joj uvek i sve na trpezi uspe i ima posebnu slast. I pečenje, i jaja, i šunka, i kobasice, i torta! Sve bih dala za takav Uskrs, opet da se svi zajedno radujemo vaskrsenju i životu.

Tags: