Niko ne pita od koje sorte pšenice je umešen hleb, ali svi pitaju od koje sorte grožđa je napravljeno vino. Zato, evo upoznavanja sa nekim od najpoznatijih novostvorenih sorti!
Petra
Ja, kad popijem gutljaj Petre,setim se jedne preslatke devojčice koja je, kad je pitate kako se zove, dugo odgovarala Devojčica. Setim se i jedne tetka Petre kojoj ni rak nije mogao ništa kolika je to hrabrost i snaga. Setim se i jedne gospođe Petre koja je bila presrećna što pije vino od sorte grožđa koje se zove isto kao i ona, pa je otišla kući tiho pevajući. Setim se i predavanja na nekom sajmu vina na kome su nas učili da je Petra bolja od mnogih drugih sorti grožđa, da je otpornija na mrazeve i plamenjaču… pa, kako i ne bi kad se zove tako moćno. A, kao druga strana novčića, Petra je slatka i mirišljava, idealna za desertna vina.
Sila
Ja sam dugo mislila da je sorta grožđa Sila dobila naziv po silini koju nosi u sebi. Kada su mi rekli da je dr Sima Lazić sa svojim saradnicima kreirao ovu sortu, akronim je dobio još više na silini. Dakle, nijeKeša, akronim od ukršenih sorti kevidinka i šardone, već Sila i treba da bude tako. A, kad sam probala vino, ta ista Sila me je preplavila svojom lakoćom, lepršavošću i svežinom. Kontrast imena i osobina je u stvari Silina sila.
Probus
Ja, kad neko kaže Probus, osetim kako rimske legije napreduju iz Sirmiuma i Naisusa. Čujem kako štitovi zveče. Čujem kako Marcus Aurelius Probus grmi po Fruškoj gori i naređuje da se obnovi uzgajanje vinove loze. Kad me prođe taj prvi napad Rimljana, zamišljam kako se na novosadskom univerzitetu, jednom od retkih univerziteta koji se mogu pohvaliti svojim vinogradima i vinima, nazdravlja „rektorskim“ vinom – Probusom, i kako se svi hvale ovim kvalitetnim vinom karakterističnog i prijatnog mirisa. Kad prođe i ta akademska scena, setim se da je Probus osetljiv na hladnoću i mraz i ne mogu da verujem. Rimski imperator, a boji se zime.
Geografija i demografija
Priznajem, prva asocijacija na reči Morava, Panonia i Bačka, naročito ako idu zajedno, jeste geografija, pa reka, pa more, pa rodna gruda. Tek peta, može biti novostvorena sorta grožđa. Župljanka asocira na lepu, crnokosu i crnooku devojku koja, hajde neka bude, služi vino. U svakom slučaju, bez obzira na moje asocijacije, sve su ovo nove sorte grožđa koje svojim karakteristikama, otpornostima na bolesti i dobrim prinosima, stvaraju novo lice našeg vinogorja.
Ah, te žene!
Tu su i Liza i Evita i Lucia, i Petka i Rubinka, i Mila i Zlata… pitam se, pitam, što su sve to ženska imena za nove sorte grožđa. Ima li to neke veze sa imenima uragana? Nedostaju li to nekome neke žene kao što su vojnicima na Pacifiku u II svetskom ratu? Možda vam neko uz čašu dobrog vina od novih sorti grožđa ispriča priču o tome.
Ovo morate znati
- 1947. godine osnovan je Pokrajinski zavod za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima, a sada je to Departman za voćarstvo, vinogradarsto, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, i srećan im 71. rođendan.
- Na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, u Sremskim Karlovcima, živi jedna Frajla.
- Stvorene su i stone sorte grožđa – Demir kapija, Beogradska rana, Gročanka, Radmilovački muskat, Srbija, Lasta, Karmen i druge.