Ne znam koliko je glavica kupusa po glavi stanovnika u Srbiji godišnje, ali verujem da je broj impozantan. Zaista, retki su oni koji ne jedu kupus. Ako im je kiseo prejak, onda jedu svež, ako im je rasol bar jednom pomogao u borbi protiv mamurluka, cene i poštuju i sa strahopoštovanjem jedu i ćute. Ima onih koji jedu samo ribani, onih koji preferiraju sa krupno tucanom ljutom paprikom, ali svakako je najviše onih koji svake godine sazivaju sednicu kućnog saveta na kojoj se raspravlja koliko kilograma kupusa staviti za zimu ove godine. Na tim sednicama glava porodice insistira na što više, da se ima, domaćica ekonomično pokušava da smanji količine na razumnu meru, da se ne baca, a mlađi članovi kalkulišu koliko glavica treba izneti na četvrti sprat, jer nema lifta, i zato drže stranu koja ide na manje ove godine.
U svakom slučaju, kupusa mora da se ima, u podrumu, na terasi, kod tašte, svejedno, i to što zbog vitamina C i imuniteta, što zbog vitamina U koji nas štiti od pojave čireva, što zbog sarmi. Naopako, da prođe zima bez njih. Daleko bilo, to bi značilo da je neko u kući bolestan, pa ne može da pravi ili ne može da jede. Kiselog kupusa mora da se ima i za zubobolju i glavobolju i za uganuća i otekline. Kad smo bili mali i trapavi, prevrtali smo očima kad nam baba povije listovima kiselog kupusa izvrnuti zglob. Oni hrabriji, koji ne smeju kod zubara, stavljaju ga na obraz ne bi li im utihnula zubobolja, a na čelo oni uporni borci protiv farmaceutske mafije kad im glava puca po šavovima.
Kada bi se pisalo o tome koga je sve, kada i kako spasio rasol, mnogi bi ostali zatečeni. Uzbudljive su to priče kad vam niko ne može osim njega pomoći. Nezaboravni su ti trenuci kad vam utroba ječi da prestanete da unosite išta u nju, a vi je zalijete rasolom. Nesvakidašnja su to iskustva kad jedete kamenje, pa vam stomak stane, pa se rastajete sa svima i sa sobom, a jedini lek se krije u buretu. Dakle, ako razmišljate o mamurlucima, prehladama ili problemima sa varenjem, planirajte ih tokom zime dok još ima ko da vam pomogne. Leti ste sami na svome.
Udruženje proizvođača i prerađivača „Futoški kupus“
Još jedna potvrda da smo izgleda dovoljno evoluirali kao narod i da nam više ne stoji kao giljotina iznad vrata ona stara Ne daj bože da se Srbi slože, pa se sve češće udružujemo i pravimo čuda. Udruženi Futožani, sa svojim kupusom zaista prave čuda. Ne samo u humanitarnim akcijama gde prikupljaju sredstva za lečenja, obnove, pomoći, nego i na sajmovima gde kupe nagrade. I nekako, da im čovek pozavidi, to rade sa takvom lakoćom, da na trenutak pomislite da možete i vi. Valjda to ima neke veze sa onim čisto srce, dobra namera…
Foto: Agromedia
Super FORA
Fakat je tajna u vrednim ljudima iz udruženja „Futoški kupus“. Sve oni stignu da porade. Da prvo i osnovno sačuvaju i vekovima neguju seme, pa da ga poseju, poseku, popakuju, prodaju i nadasve poklone kupus, svež ili kiseo svejedno je. Nema gde ih nema, na njivi najčešće i najduže, ali ih ima i na vašarima i na sajmovima i na takmičenjima i na kupusijadama, i na humanitarnim koncertima i akcijama. Stignu i na Slow Food i na Culture Dinner. Ovi ljudi ili super ljudi, imaju i super Foru – FORA je Futoška omladinska radna akcija. U ovo vreme organizovati omladinsku radnu akciju, da mi ne zamere omladinci, ako se uopšte prepoznaju pod ovim još malo pa arhaičnim nazivom, je scena u domenu Markesovog magijskog realizma. Sve što se na ovoj radnoj akciji poseje, sve se pokloni u humanitarne svrhe. Jedna reč. Aplauz.
Ipak, priča o ovom udruženju i njihovom proizvodu kao da se prećutkuje ili samo šapuće. Nema ih medijima, nema ih u menijima. Nije da ne izbijam iz restorana, ali nigde ne videh da se u meniju nedvosmisleno i ponosno naglasilo da je salata od Futoškog kupusa, sarma od Futoškog kupusa, podvarak od Futoškog kupusa, ribanac od Futoškog kupusa. Ne znam da li se stidimo ove priče, jer zaista nema razloga zašto bismo. Ne samo da je priča dobra, pozitivna, uspešna, već je i duga, tradicionalna, autohtona i svojstvena samo nama. Možda nam se samo podrazumeva, pa je zato ne naglašavamo. A Futoški je kupus futoški, isto koliko je Bengalski tigar bengalski.
Za one koji pamte imena:
- Prezime: Futoški
- Ime: Kupus sveži
- Mesto rođenja: Futoški atar
- Vek rođenja: XVIII
Za one koji pamte lik:
- Ten: svetlo-zeleni
- Boja preseka: od bele do belo žute
- Stas: okrugli, blago spljošteni, oko 3 kg (punačka)
- Listovi: tanki, gusto zbijeni, nazubljenih oboda
Za one koji pamte brojke:
- Kalijum: 350-475mg%
- Kalcijum: 44 mg %
- Fosfor: 27,5-36 mg%
- Magnezijum: 18-23 mg %
- Vitamini: C (50-100mg); A,B1,B2, PP, B6, B12, P, K i U
- Sadržaj šećera: od 3,1 do 3,4%
Za one koji pamte šta su jeli:
- Ukus: blag, taman slan, taman kiseo
- Miris: jak, brzo se širi i pamti
- Rok trajanja: 90 dana
- Dijetalnost: idealna
- Lekovitost: neprikosnovena
