Ljudi se dele na one kojima džemom namazana kriška hleba pada na namazanu stranu i na, zaklete neprijatelje, one kojima kriška pada na onu drugu manje bolnu stranu. Razlog, dakle, neosporan i u isto vreme neobjašnjiv, zar ne? Iz grupe u grupu se prelazi možda jednom ili, ako ste baš srećkovići, nekoliko puta u životu. Trajno još niko živ nije prešao iz grupe pada na namazanu džemom stranu u grupu pada na nenamazanu džemom stranu. Pad na namazanu stranu eksperimentalno dokazano izaziva povišeni krvni pritisak, podizanje kose na glavi u vis, fijuk pare kroz uši i punjenje očiju suzama.
Stanje voća – džem
Džem se pravi kad god ima voća i to što više. Ne može da ima viška džema. Ako ga ne pojedu deca s hlebom, biće ga u kolačima, a uvek će izmamiti osmeh (ili „osmeh”) kad se pojavi kao odgovor na čuveno, nikad prevaziđeno, svima svojstveno pitanje „Je l` ima nešto slatko?” Džem može biti i idealan poklon užurbanim domaćicama ili nenametljivo hvalisanje umešne domaćice. Na hleb se maže u rasponu od debljine prsta do tek da popuni rupice u hlebu. U svakom slučaju unapređuje karakteristike hleba do neslućenih visina. Koristi se i kao iznenađenje u kiflicama, buhtlama i drugim pecivima. Skladišti se u teglicama sa šarenim poklopcima svima na radost i veselje. Tegle se ređaju na policama sa karnerićima pričvršćenim rajsnadlama. U liniju poređane tegle pokazuju se po potrebi i po zaslugama na ponos ili u inat.
Džemovanje džemova
Na domaći hleb nekako najbolje ide džem od šljive, on je jak, može da nadvlada i kvasac i neutralnost hleba. Moj ga je deda jeo sa sirom.
Džem od kajsije je nadasve najbolji za palačinke. Da se lako stopi sa nežnom teksturom palačinke, da kiselkastošću razvedri zalogaj i da se bojom lepo iskombinuje sa žućkastom bojom testa. Njegovo prisustvo u vanilicama i saher torti je bespredmetno.
Džem od maline sa filom od maskarponea ili vanile svako mora probati. Odoleti mu može možda Čak Noris, i to u vicu, na javi ne verujem.
Džem od kupine u kombinaciji sa paštetom od guščije džigerice ili u sosu za srnetinu ne smete nikako propustiti. Ne preterujte, dovoljno ga je u tragovima naneti.
Džem od smokava, bez dvojbe, za posebne u posebnim prilikama. Tačkica ovog džema na kockici polutvrdog, a masnog sira može izazvati ogromnu eksploziju ukusa.
Razlika između pekmeza, marmelade i džema – da ili ne?
Ako govorimo o sastojcima, razlike između džema, pekmeza i marmelade nema. Sveže voće i šećer idu u sve tri poslastice. Ako je po načinu pripreme, razlike postoje. Voće za džem se cepka, voće za pekmez se secka, voće za marmeladu se samelje ili pasira.
Trajanje kuvanja se, takođe, razlikuje, i to od kratkog za džem, preko malo dužeg za pekmez, do najdužeg za marmeladu. (Obožavam ovakvu šacpreciznost u receptima.) Po strukturi razlike su očigledne – džem je najređi, pa na drugom mestu nešto gušći pekmez, do najgušće marmelade. Razlike u konzumiranju može biti, ali one važe za sve tri vrste. Dakle, bilo da je džem, pekmez ili marmelada u pitanju, jesti se mogu prstom ili kašičicom; mogu se jesti sve dok se ne vidi dno tegle ili po malo da niko ne primeti; mogu se jesti svaki dan za doručak sa maslacem ili ponekad u kolačima; mogu se kombinovati sa sirom, mesom ili testom, a i ne moraju; mogu se jesti krišom i solo, ali je ipak lepše u društvu sa nekim.
Nema tu neke velike filozofije. To je prosto džem, nema tu šta da se ne voli. Da li znate nekoga ko ne voli džem? Naravno da ne znate. Zato što taj ne postoji.
