Pre neki dan čujem kako jedan prilično uglađen gospodin, više za sebe nego za bilo koga drugog, lepog vaspitanja, gledajući u pravcu natpisa zdrava hrana, kaže: „Ovo je nekad bila samo hrana.” Ja se trgnuh i osvrnuh, a on ode, nogu pred nogu, nekud gde govore njegovim jezikom i povuče za sobom znak pitanja. Šta sad to znači, da je sve ostalo nezdrava hrana, da li je zdrava hrana pleonazam, da li je (ne)zdrava hrana rezervisana za neke, ko uopšte želi da proizvodi, a tek da konzumira (ne)zdravu hranu, šta hranu čini (ne)zdravom… Možda je odgovor u organskoj proizvodnji, kažem ja sebi.
A, šta kaže zakon?
U Zakonu o organskoj proizvodnji stoji sledeće, prepisujem član 3: „Organska proizvodnja jeste proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda koja se zasniva na primeni metoda organske proizvodnje u svim fazama proizvodnje, a koja isključuje upotrebu genetički modifikovanih organizama i proizvoda koji se sastoje ili su dobijeni od genetički modifikovanih organizama, kao i upotrebu jonizujućeg zračenja“. Stoji i sledeće: „Oznaka „organski proizvod“ jeste znak ili obeležje na proizvodu kojim se označava da je proizvod proizveden u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega“. U ovom zakonu se spominju i ekološka praksa, očuvanje prirodnih resursa, standardi o dobrobiti životinja, prirodne supstance i postupci, uvažavanje prirodnih sistema i ciklusa, kvalitet vode, racionalno korišćenje i tako dalje i tako dalje. Zar to nije vokabular proizvodnje hrane uopšte?
Ko je (organski) proizvođač?
Od 2014. godine, u Vojvodini postoji Vojvođanski klaster organske proizvodnje koji je prošle godine od početnih 18 porastao na 65 članova. Čak 39 njih je registrovano kao poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi organskom proizvodnjom. I ovi se termini spominju u zakonu registrovano, sertifikovano, kontrolisano, ali sve nešto mislim da su to u stvari obični (možda čak da se nazovu i organski ljudi – ljudi sastavljeni od organa) ljudi koji vole zdrav život, koji vole prirodu, koji vole druge ljude i ne bi da truju ni sebe, ni prirodu ni bližnje ni daljnje svoje. Ja poznajem neke kojima bi sertifikat za zaljubljene poštovaoce prirode i ljudi baš pasovao, i njima bih dala da proizvode hranu za sve nas.
U klasteru su uzgajivači krava, suncokreta, ovaca, kukuruza, soje, ali i komorača, koka nosilja, spelte i čičoke. Na samo jednoj farmi iz klastera proizvodi se 5 voćnih i 25 povrtarskih biljaka. Obilje. Tu su proizvođači krompira, kupusa, paradajza, cvekle, bamije, rukole, bundeve, kelja, đumbira, a onda i sokova, pa bosiljka, nevena, majčine dušice, origana, hajdučke trave, ima i oraha. Svega u Božijoj (organskoj) bašti. Izgleda da nećemo umreti od hrane!
