Porodična ili krsna slava je od novembra 2014. godine prva srpska baština na UNESCO-voj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Kolo se takođe nalazi na ovoj listi, a pevanje uz gusle je u proceduri usvajanja. Slava, to jest dan sveca zaštitnika doma ili slični običaji slave se i u nekim delovima Makedonije i Bugarske, Crne Gore i Hrvatske.
Slave se slave, kako se u zdravici kaže, da se ne zaborave, pripremaju se raskošne gozbe i dočekuju gosti. Okupljeni oko stola, gosti zaboravljaju sve i priključuju se sveopštem slavlju i veselju. Slave su dobra prilika da se sretnete sa nekim dragim ljudima koje u ova luda brza vremena niste videli od prošle slave, da se izmirite sa onima sa kojima ste razmenili gorke reči i zle poglede, da se razgalite nad uspehom dragih rođaka i prijatelja ili da, ako ništa drugo, osetite da ste jaki, sigurni i zaštićeni među svojima.
Pored kuma, centralno mesto na slavskom stolu, na najboljem tanjiru, zauzima kolač, zajedno sa žitom i vinom. (U nekim delovima zemlje i za neke svece žito se ne prprema, ali kolač i vino ostaju kao neotuđivo znamenje.) I dok se ostalo jelo može i samo pogledom ispratiti, sa slavskim kolačem je to drugačije. Uzimate ga obavezno sa dužnim poštovanjem, gotovo kao naforu. Divite mu se, zahvaljujete i molite za bolje dane, plodne i uspešne. Makar i mrvicu slavskog hleba nasušnog uzeli, osetite se sitim i zadovoljnim, nadom i verom ispunjeni.
Foto: facebook.com/Pekarijada
Naime, po tradiciji, kolač se priprema kao simbol tela Isusa Hrista i žrtva blagodarnom jednom Bogu, Ocu, Svedržitelju, za spasenje nas grešnih. Obredno urezivanje krsta u slavski kolač je zapravo prikaz stradanja Isusa Hrista „…koji je radi nas ljudi i radi našega spasenja sišao sa nebesa… i koji je raspet za nas….i stradao i bio pogreben…”. Vino koje se proliva preko urezanog krsta zapravo spira naše grehove. Priznaćete, moćna uloga u poniznoj molitvi i uzvišavanju kućnog i porodičnog sveca.
Postoji sijaset tradicionalnih obreda vezanih za pripremanje slavskog kolača. Vi se odlučite koje ćete poštovati. One koje ste nasledili od vaših starih ili one koji vam se više dopadaju. Naime, neki kažu da se slavski kolač uvek priprema posan. Drugi kažu da su ukrasi nepotrebna novotarija, da se na kolaču iscrtava krst i možda još i bure da predstavlja obilje, grozd plodnost ili natpis IS HS NI KA što na grčkom znači Isus Hristos pobeđuje. Oni malo detaljniji u obrednim propozicijama, naglašavaju da se kolač priprema isključivo kod kuće dan pre slave, i da domaćica koja ga mesi mora prvo da se okupa i obuče u najlepše haljine, prekrsti i pomoli pre nego krene da mesi. Najekstremniji kažu da se kolač mesi u posudi isključivo namenjenoj pripremi slavskog kolača, da se jede do poslednje mrvice i da se nikako ne baca.
I dok se domaćice utrkuju koja će raskošnije i lepše ukrase da naruči od profesionalnih pekara ili spretnijih kuvarica, kod slavskog kolača nema mesta takmičenju. Glavni sastojak i ukras svakog slavskog kolača je ljubav. Ljubav prema svecu, prema sebi i bližnjima, pa čak i prema onima ne tako bližnjima, ljubav prema svima. Zato su svi slavski kolači tako lepi i uzvišeni.
